Dozvoli da večeras budemo ono dvoje koji su se tek upoznali. Praviću se da sam bolja nego što jesam, a i ti sakrij svoju prošlost. Kada već maštamo, priuštimo sebi da kreiramo ambijent po našoj volji.

Ja odavno nisam ta. Ni ti već dugo nisi taj. Ali barem večeras možemo da odglumimo. Da se volimo. Da želimo ovo. Da smo potrebni jedno drugom. Možda nam sa takvim maskama na licu bude lakše da prihvatimo realnost.

Plešimo večeras tango oproštaja. Za sve što nismo mogli jedno drugom da oprostimo. Za sve gadosti koje smo jedno drugom uputili. Za sva poniženja. Za svaku krivicu koju smo svalili jedno na drugo. Tu krivicu nosim na svojim leđima. Teret mi postaje pretežak.

Dozvoli da večeras budem ona koja se priprema da te zavoli. Jer kada počneš da voliš, već je suviše kasno…


Piše: Tijana Katić