Te noći sam te vrisnula

Te noći sam vrisnula na sred Terazija.

I odahnula.
I nastavila dalje.
Te noći sam shvatila da i devojčice moraju da budu hrabre i da u suzama davimo smeh.
Te noći sam te ispratila.
Ne fizički, već duhovno.
I poželela ti srećan put.
Mada me nisi ni čuo.

Te noći sam te srela…
Na sred ulice.
Nosio si buket cveća. Pažljivo odabranog, rekla bih. Bio si posebno obučen, čak ti ni košulja nije bila izvučena iz pantalona. Raširio si osmeh preko celog lica kada si me ugledao, a onda si se uozbiljio. I učini mi se da si baš želeo da me sretneš, ali da si se plašio tog susreta. Kao i ja.
Pitao si me te noći gomilu nebitnih stvari, a ja sam ti odgovarala gomilom nebitnih informacija.
Pitao si me za porodicu, psa, fakultet…
Ja tebe za posao, gitaru i komšije iz ulice…
“Ženim se.” rekao si iznenada.
Svaki trenutak bi za takve rečenice bio iznenadan.
Zanemela sam.
Tišinu sam prekinula čestitkom.
“Neka je sa srećom.” rekoh.
Nisam tako mislila u tom momentu, priznajem.
Zahvalio si se. Rekao si da se vidimo i poljubio me u obraz.
Oboje smo znali da se nikada više nećemo videti.
A da ćemo se setiti…
Kada bude lila kiša.
Kada se šminka razmaže.
Kada Balašević zapeva nevernika…
Kada plamen sveće zaigra u mraku.
Kada ljudi budu odlazili.
I kada budu dolazili novi.
Kada na momenat uhvatimo zalazak Sunca,
ili vidimo šoljice na bele tufnice, iz kojih se dimi tek skuvana kafa.
Kada se nađemo u onom kafiću, koji nikada nije imao ime, ali je imao dušu.
Na Slaviji…
Tamo, na uglu Nemanjine i Bulevara, gde se gubi osećaj za vreme.
Kada budeš kupovao princes krofne,
ili pio tamno točeno, bez pene.
Setićeš se.
I ja ću se setiti.
Ali će to biti sve što je ostalo od nas.

Te noći sam vrisnula na sred Terazija.
I zamisli, nije me bio blam.
Nisi me čuo, jer si odavno nestao iz mog pogleda.
A nisi ni osetio, jer sam nestala iz tvog srca.
I nastavila sam dalje.
Kao da se taj susret nije dogodio.
Kao da se mi nikada nismo dogodili.
Jer tako mora…
Tako to rade velike devojčice.

Te noći sam te vrisnula na sred Terazija.
Bio je to vrisak od kog se čitava planeta pomerila.
Bio je to vrisak pomirenja.

Pa neka ti je sa srećom…
Sada ti to zaista želim.


Autor: Anđela Češljarac ◊ Izvor fotografije: weheartit.com