Teško je

Teško je:
Hodati ponovo ulicama sećanja,
Proživljavati iznova bolne trenutke,
Slušati reči koje paraju uši,
Gledati slike koje kidaju dušu…

Teško je:
Oživljavati u sebi ono što je
davno umrlo, što je zakopano
negde duboko i onda odjednom
tako snažno izbija na površinu
odbijajući se silno o svaki deo tela….

Teško je, preteško:
Dolaziti i odlaziti istovremeno,
Želeti ono što znaš da ne smeš da poželiš,
Nadati se nečemu što nikada neće doći,
Tražiti ono što je zauvek izgubljeno…

Teško je:
Ustati kada te sve boli,
Probuditi se iz sna u kom želiš da budeš,
Vratiti se košmaru čiji deo ne želiš biti,
Posipati so na ranu koja je još sveža…

Teško je:
Disati, smejati se, govoriti…
Teško je voleti, još teže mrzeti,
Teško videti ono što ne želiš, a ipak
daleko teže ne gledati, praviti se slep…

Da, teško je, ali možda jednom…
Možda nekad bude lakše…
Možda zaista suočavanje sa bolom i strahom
jednog dana pobede i bol i strah.


Autor: Bojana Krkeljić ◊ Izvor fotografije: pexels.com