Trgni se

Našavši se
na raskršću
puteva
koji zapravo
nisu vodili nikuda
u sveopštem
bunilu
haosu
i beznađu
poželeo sam
da pređem ulicu
na crveno.
Da me pregaze dani
vetrovi
i neki slučajni
automobil
odvoji moju dušu
od napuklog
i ranjenog srca.
Spasila si me
uhvatila za ruku
i zajecala
jer si shvatila
da jedan mladi život
namerava
da se ugasi
da nestane
iščezne
i padne u nemilost
i zaborav
svih onih
koji su ga do juče
poštovali
i cenili.
Viknula si:
”Budalo”
kuda ćeš
šta to činiš od sebe
šta umišljaš
i zbog koga
nameravaš,
da svu lepotu
naših dana
tek tako baciš
kao staru
sagorelu hartiju
i pocepanu
iznošenu
košulju
na zgarište zaborava
da na njemu
truli
i pretvori se
u pepeo i prah.
Trgni se, zaboga
živni
diši!
Urlaj, skači
zapevaj omiljenu pesmu
osmehni se suncu
poljubi kišu
zagrli vetar
i zampamti
da ponovnu reprizu
života
nikada nećeš doživeti!


Autor: Mario Bačlija ◊ Izvor fotografije: pexels.com