Leto je na izmaku, još malo i možemo polako razmišljati o jeseni, starim obavezama i novim poduhvatima.


Znam da svi stalno ponavljamo kako nam treba pet ili deset dana, nekome čak i ceo mesec, odmora od svega, da odemo negde daleko, da se opustimo, ne razmišljamo o stvarima koje su nas opterećivale, da obnovimo svoju energiju. Ako neko godišnje doba u nama može da stvori najviše optimizma, želje i da nam da snagu, onda je leto definitivno savršeno za to.
Sada, kada je gotovo završeno, ne mogu da ne razmišljam o tome jesmo li uspeli u toj nameri da se restartujemo.
Koliko nas je na plaži bilo bez telefona?
Ne znam, možda nisam u pravu, ali deluje mi kao da je većina, čak i sa najudaljenijih destinacija bila prisutna u svakodnevnici od koje je htela da se odvoji. Zar se nismo mogli odreći društvenih mreža na par dana? Zašto želimo da pobegnemo, a ne možemo da ne vidimo i ne čujemo, da ne podelimo sa drugima ono što se dešava u našem odsustvu.
Jesmo li uspeli da se probudimo jedno jutro i provedemo ceo dan ne razmišljajući o svakodnevnim stvarima, potpuno rasterećeno, opušteno, shvatajući činjenicu da u tom trenutku, na tom mestu ništa ne možemo promeniti?
Oni koji su krenuli na put sa svojim partnerima, jesu li uspeli da se potpuno prepuste i posvete jedno drugom i zajedničkom uživanju, dugim razgovorima, šetnjama, držanju za ruku, ili su možda najlepše trenutke koristili za to da se sete svega zbog čega treba da budu ljuti jedno na drugo.
„Super, sada imamo malo više slobodnog vremena, mogu da se skoncentrišem na ono što je trebalo prebaciti, objasniti i razjasniti.“
Jesmo li uspeli da obistinimo svoju ideju o slobodi na letovanju, da radimo baš ono što smo želeli, da se opustimo?
Vodim se idejom da ako smo stvarno ostvarili to što smo želeli, zašto imamo problem da se puni snage i optimizma vratimo svakodnevnici, zašto bi želeli da još duže traje. Možda je problem u tome čemu se vraćamo, da je to ono što nam oduzima više energije nego što smo uspeli da nadoknadimo, ili jednostavno nismo uspeli da se sebi posvetimo u dovoljnoj meri. U oba slučaja ni godinu dana odmora ne bi uspelo mnogo da promeni u našim životima.


Izvor fotografije: www.businessinsider.com 

 

Svetlana Antić je diplomirani ekonomista koji od ekonomije za sada ima samo diplomu. Voli psihologiju i, iako nikada nije u potpunosti razumela ni sebe, aktivno se trudi da razume sve oko sebe. Emotivno i razmaženo biće, koje sa 26 godina i dalje veruje u bajke.