Vidi crva

Mačak je ponovo raskomadao kutiju za cipele
delići kartona stoje na patosu čitavo poslepodne
nešto je estetski u tome
niko ne prigovara ni kartonu
ni mom unutrašnjem monologu
flašica vode koju sam dobila u avionu
već nekoliko nedelja stoji kraj gomile knjiga
omot za Milenije pesme još uvek je
preko omota za Remboova sabrana dela
ali ja sam pročitala “High Fidelity”
sat je i dalje samo nacrtan
nikako da odem do Kineza po mehanizam
vidi crva kažem na sociologiji
Dejana uzima crva nečim čega se ne sećam
dodaje ga Dimiju,  baca crva u kantu
bio je to veliki crv iz male jabuke
sećam se zelene decembarske jabuke
i kako je grizeš
i kako je grizem
sećam se ukradenih kreda
naletim na njih spakovane u kutijice
sećam se kako sam bila nesigurna i sama
izgledalo je da će sve da eksplodira
i da ostaje samo čađ na mojoj faci -dokaz
sećam se kako se saginješ
i sebe koja shvata
da ti nikad pre nije
odmerila guzu
i sećam se kakva je bila ta guza
smejem se osećaju pobeđenosti
kad zakorači preko praga
smejem se što sve nije jednostavnije
ni sada
smejem se i lupanju koje dolazi iznutra
i prenosi se u svet
strašno je  da to niko nikad neće čuti
samo
jer nije ja
podsećam sebe da je slabost koju osećam
samo jedan od neželjenih efekata
da li je ovo istinsko
pitam se
opet se smejem
sedam sa  njom
govorim o knjizi i osećam spokoj
iako znam da prolazi
i da je nemir tu
samo je tih
i dalje se plašim sebe
I gledam mačka
kako me filozofski ozbiljne face
ujeda za butinu.


Izvor fotografije: psyconst.ru


Pokušava da uhvati kraj kruga.