O studijskom programu Jezik, književnost, kultura na Filološkom fakultetu u Beogradu nešto uopštenije već smo pisali u rubrici “Vodič za brucoše”. Uz ljubaznu pomoć jednog apsolventa, danas vas ukratko upoznajemo sa jednim od brojnih smerova koje možete odabrati u okviru ovog programa – a reč je o smeru Italijanski jezik, književnost, kultura.

Kao što na fakultetima to uglavnom i biva, i za studije italijanskog jezika student će, ukoliko bude vredan i sve položi u roku, za studiranje morati da izdvoji pet godina – četiri za osnovne, i jednu za master studije. Detaljnije informacije o programu studija mogu se naći na sajtu Filološkog fakulteta.

Ko se bude opredelio da izučava italijanski, moraće da se spremi na ono što čeka studente jezika uopšte – izuzetno detaljan rad, koji podrazumeva posvećenost ne samo lingvistici, već i književnosti. Prema mišljenju našeg sagovornika, pozitivna strana ovog studijskog programa je što sadrži dosta jezičkih predmeta, podrazumeva izučavanje promena jezika kod vekove, a studenti kao predmet imaju i latinski, istoriju jezika, kao i istorijsku gramatiku. Kroz predmete koji se tiču ne samo savremenog već i jezika kroz razne faze njegovog razvoja studenti se dobro upoznaju sa italijanskim i njegovom sintaksom.

Kada je reč o onome što ovaj smer čini i ne toliko sjajnim…


Saznali smo da su studenti previše opterećeni književnošću i da je broj predmeta koji se odnose na književnost ipak prevelik.
Nedostatak praktične nastave čest je problem na mnogim fakultetima, pa i ovde – zastupljeno je nedovoljno prevođenja, naročito usmenog. Takva koncepcija studiranja često dovodi do toga da student sasvim dobro savlada gradivo koje mu se nudi, uspešno završi fakultet  i odlično vlada istorijom jezika, ali mu nedostaju neke vrlo važne veštine – nije dovoljno fluentan u savremenom italijanskom, niti dovoljno dobro obučen za usmeno prevođenje.

Budući brucoši bi trebalo da se pripreme i na činjenicu da će imati poprilično veliki broj ispita, ali malo rokova u kojima će moći da ih polažu; takođe, ne bi trebalo da se začude ni ako im se termini ispita povremeno preklope. Iako zvanično postoji šest rokova, u praksi se oni magično svedu na tri – a uzrok tome su veoma male pauze između zimskih rokova, kao i mali razmak između junskog i julskog ispitnog roka. Dakle, budući student italijanistike bi, ukoliko se ništa ne promeni do njegovog upisa na fakultet, trebalo da se naoruža i dobrim organizacionim sposobnostima.

Kao i kod svih smerova koji se u osnovi bave jezikom i(li) književnošću, i za studente italijanskog često se misli da “samo prevode/čitaju”. Ipak, oni koji se nisu našli među proučavaocima italijanistike nemaju realnu predstavu o tome koliko raznolikih predmeta studenti izučavaju i šta zapravo znači baviti se nekim jezikom kao naučnik – pa im samim tim i primedbe nisu osnovane.

A šta i kuda posle?


Studenti srpskog, engleskog, ruskog i drugih jezika koji su prisutni u osnovnim i srednjim školama u Srbiji po završetku studija često se nadaju poslu baš u prosveti. Ipak, diplomirani student italijanskog može da potraži posao kao profesor pre svega u privatnim školama jezika, ili da se usmeri ka poslovima koji se tiču analize jezika i prevođenja. Naš sagovornik nije optimističan kada su u pitanju prilike za zaposlenje filologa u našoj zemlji, pa kaže da je mogućnost koja se po završetku studija italijanskog često otvara mesto operatera u call centru, za šta završen fakultet i nije neophodan.

O čemu još treba da razmislite pre nego što odlučite da studirate italijanski?


Italijanski jezik, književnost, kultura, ali i Filološki fakultet uopšte, odličan je izbor ako želite da se bavite jezikom sa naučne strane: analizom jezika, sintaksom, i uopšte svim elementima koji dati jezik čine. Kako nećete moći da pobegnete od književnosti, vrlo je važno i preporučljivo i da ste po prirodi knjigoljubac. 🙂 Ipak, ako upisujete italijanski (ali i bilo koji drugi strani jezik) pre svega iz želje da što bolje naučite da ga govorite, za to je dovoljan, a nekad čak i bolji dobar kurs jezika posle koga se može dobiti sertifikat.

Po struci je profesor srpskog jezika i književnosti; u stvarnom životu, pak, bavi se svakojakim kreativnim radom – piše, crta, prevodi, igra se novinara, stvara šarene kreacije od svega što joj se nađe pri ruci. Voli uvrnute knjige, jednostavne ljude, i nebo u svim njegovim varijantama.