Ovog četvrtka buduće brucoše upoznajemo sa smerom Jezik, književnost, kultura, koji mogu upisati na Filološkom fakultetu u Beogradu. Osnovne podatke o ovom i drugim studijskim programima koji se ovde nude možete pronaći na sajtu Filološkog fakulteta. A mi smo informacije iz prve ruke dobili od Katarine Vojkić, studentkinje španskog jezika, hispanskih književnosti i kultura na pomenutom smeru. Šta nam je o studiranju rekla iz svog iskustva, pročitajte u tekstu koji sledi. 🙂 

O čemu se, u stvari, radi?


“Jezik, književnost, kultra (popularno JKK) sastoji se iz tridesetak manjih smerova, odnosno različitih stranih jezika. Svaki smer ima svoje izborne i obavezne predmete. Izbornih predmeta ima zaista mnogo, pa se studenti mogu baviti i drugim temama osim onoga što su upisali. Obavezno je zavrsiti još jedan strani jezik, a neki smerovi podrazumevaju i učenje još jednog jezika iz svoje grupe jezika (poput slavista). Zanimljivi i ”neobičniji” smerovi su Bibliotekarstvo i informatika, kao i Opšta lingvistika. Opšta lingvistika je dobar izbor ukoliko nekoga ne interesuje književnost, jer se ovaj smer isključivo i detaljno bavi jezikom. Biraju se glavni i izborni jezik, pa se u tom smislu studenti sa Opšte bave jezikom na sličnom nivou kao i neko ko je upisao neki jezik i književnost. Bibliotekarstvo je, što se mene tiče, najspecifičniji smer jer se tu stiču i znanja iz jezika, ali i znanja iz informatike, arhivistike, muzeologije… Dakle, jedna široka lepeza opšte kulture. Sve u svemu, zanimljiv smer sa lepim izbornim predmetima.

Dobre strane studiranja na JKK-u su što ti ovaj fakultet daje širinu i upoznaje sa različitim aspektima jezika, posla i slično. Shvatiš da posle Filološkog možeš da se baviš i još nečim osim prevođenjem i nastavom. Na mom smeru, konkretno, naučiš da radiš na Vikipediji, da pišeš akademske radove, novinske članke, spremiš intervjue itd. Zamisao Filološkog je zaista sjajna, ali nije sve dobro realizovano. Širok izbor izbornih predmeta se može videti i kao dobra i kao loša strana. Dobro je to što zaista možeš da se upoznaš sa najrazličitijim temama u sferama jezika, književnosti, kulture različitih naroda, ali i nekih opštih predmeta poput psihologije, filozofije… Još jedna dobra strana je činjenica da se fakultativno može učiti onoliko jezika koliko želiš. Predavanja su otvorenog tipa, pa ti časovi mogu biti poput neke škole jezika. Imamo zaista širok izbor jezika i ima i onih koji nisu na spisku glavnih jezika, kao što su persijski, portugalski, katalonski, dijalekti arapskog i sl. Određene katedre daju stipendije i šalju studente u strane zemlje na prakse. Grupe su uglavnom male, pa je učenje jezika lakše. Najveća grupa je anglistika sa oko 100 studenata na katedri, dok najmanje grupe broje oko 14 studenata po generaciji.

Loših strana, nažalost, možda ima više, ali bez obzira na njih, ja bih svoj smer i fakultet ponovo upisala, jer ljubav ipak prevazilazi nedostatke.


Na prvom mestu, ovaj fakultet nije dovoljno akreditovan van Srbije, i to je vrlo razočaravajuća stvar s obzirom na to da nije dovoljno jezik učiti pasivno i ne izaći iz Srbije. Manji broj katedara daje veće mogućnosti za odlazak u strane zemlje. Koliko znam, najbolje za te prakse su grčka katedra i skandinavistika. Naravno, uz sopstveno zalaganje je sve drugačije, mada bi, po mom mišljenju, slanje na prakse trebalo biti povećano na svim katedrama.

Određeni izborni predmeti bi svima trebalo da postanu obavezni, jer je greota da izađeš sa Filološkog i ne položiš pravopis srpskog jezika samo zato što ga nisi odabrao. Izborni predmeti mogu postati prava muka, jer studenti uzimaju sve i svašta samo zato što se ”lako polaže”. Moj savet je ići za svojim interesovanjima, odabrati opšte predmete koji mogu biti od koristi, koji se uklapaju uz vašu katedru i smer, a ne ludovati sa nečim što nema veze sa tvojom budućom diplomom samo zbog lakše stečene ocene.

Veliki problem, po meni, jeste novi zakon koji profesorima nalaže da moraju steći oko 30 PPM poena da bi radili u državnim školama. Oni se mogu prikupiti u toku osnovnih studija, ali ih veći broj studenata juri i popunjava na masteru zato što samo određeni predmeti pored ESPB nose i PPM poene. Apsurdno je da mi na diplomi piše diplomirani profesor jezika, književnosti i kulture, a da to ne mogu da radim jer nisam skupila ove bodove. Međutim, zakon je takav da je potrebno imati ih. Osim ako nemaš vezu za posao. 😉

Gradivo i predispitne obaveze variraju od katedre do katedre. Svaka katedra ima svoja pravila, kao neki zaseban mini-fakultet. Predavanja su najčešće obavezna, pa se stvara utisak produžene srednje škole, samo bez stresa da će te profesor prozvati i dati 1 u dnevnik jer je sve znanje koje se vrednuje ono pokazano na predispitnim i samom ispitu. Predavanja su najčešće na stranim jezicima, što je odlično jer te tera da budeš u kontaktu s jezikom. Ima i lektora iz stranih zemalja, pa su studenti tako u kontaktu sa izvornim govornicima. Ispiti i predispitne se takođe često obavljaju  na jeziku koji se studira. Ispiti su najčešće pismeni, ali mogu biti i usmeni ili imati i usmene i pismene delove. Neki imaju i više delova, neki samo jedan. Osnovni predmeti su: savremeni jezik, gramatika, književnost, ispiti vezani za istoriju i kulturu, prevođenje.

Filološki je teško upisati, ali se lako završava. NEISTINA.


Jeste malo gužva na upisu jer postoje manje i vise popularni smerovi, ali sve zavisi od toga kako se snađeš, kako ti legne ono što si upisao, da li si napravio pravi izbor. Mnogo je faktora. Nijedan fakultet nije lak. Filološki je samo dosta specifičan jer nema klasičnog bubanja knjige od 300+ strana, već često moraš sam da se snalaziš za literaturu iz koje ćeš spremati ispit, moraš da čitaš i vodiš dnevnik čitanja i slično. Zaista je samo drugačije od onoga što se podrazumeva pod studiranje.

Filolozi godinama posle faksa ne uzimaju knjigu u ruke. ISTINA.


Književnosti se pridaje veliki značaj. Kada završim španski, primera radi, imaću pročitanih oko 80 lektira za 4 godine. Svakom normalnom bi se čitanje smučilo posle takvog tempa. Nekad ne mogu normalno da se zavalim u fotelju i čitam ono što me zanima jer mi se po glavi mota sve ono što imam da čitam na fakultetu.Dakle, ne uzimajte književnost zdravo za gotovo.


Filološki je sve samo ne kurs jezika. Zapravo se ispostavi da jezik moraš da učiš i kroz književnost, kulturu, gramatiku. Dosta toga se posvećuje aspektima koji nisu isključivo jezik. Savremeni je predmet koji zaista izgleda poput nekog kursa na predavanjima, ali to je to. Upravnik moje katedre je dobro rekao na prijemu: ako ste Filološki upisali da biste učili samo jezik, pogrešili ste fakultet.

Nakon završenog smera Jezik, književnost, kultura…


Možete raditi kao profesor jezika, prevodilac, lektor, obavljati poslove u sferama književnosti, novinarstva,  kao vodiči… Zapravo, možete raditi sve poslove koji imaju veze sa društvenim naukama i koji uključuju znanje jezika.

Ako si zaljubljenik u jezike, kulture različitih naroda, voliš da čitaš – to je onda tvoj fakultet. S druge strane, ovaj fakultet nema veliku perspektivu kao, recimo, neki računarski fakulteti ili programerstvo. Ali, mislim da je fakultet stvar afiniteta i da treba ići za time, jer ako ti nešto leži, nećeš imati problema da završiš taj faks. Posao nam ne gine, svako od nas će nešto raditi u životu. Pa zašto ne posvetiti makar ove četiri godine nečemu što zaista voliš?!”


Katarini se srdačno zahvaljujemo za iscrpan i za buduće brucoše, verujemo, koristan tekst. Ako i vi želite da podelite svoje utiske u vezi sa studiranjem na fakultetu ili smeru o kome još uvek nismo pisali, ne ustručavajte se da nam se javite na mejl redakcija.outloud@gmail.com, ili porukom na Fejsbuk stranici OutLoud.rs.

 

Po struci je profesor srpskog jezika i književnosti; u stvarnom životu, pak, bavi se svakojakim kreativnim radom – piše, crta, prevodi, igra se novinara, stvara šarene kreacije od svega što joj se nađe pri ruci. Voli uvrnute knjige, jednostavne ljude, i nebo u svim njegovim varijantama.