U okviru specijala Vodič za brucoše danas vas upoznajemo sa jednom zanimljvom oblašću kojoj se kao student  možete posvetiti na Fizičkom fakultetu u Beogradu – a reč je o meteorologiji.
Ako vas zanimaju prirodni i atmosferski fenomeni, ovo je svakako jedna od opcija studiranja koju možete razmotriti. Ipak, imajte na umu da bavljenje meteorologijom nije gledanje u zvezde i “pogađanje” kakvo će vreme biti sutra, već ozbiljna nauka koja zahteva dosta učenja i zalaganja. No, ukoliko vam u osnovnoj i srednjoj školi fizika nije bila bauk, i ne plaše vas nazivi predmeta kao što su elektromagnetizam i osnovi atomske fizike ili programiranje u meteorologiji, možda je ovaj smer nešto u čemu ćete se zaista pronaći.

Pored Meteorologije, beogradski Fizički fakultet studentima nudi još tri smera: Teorijska i eksperimentalna fizika, Primenjena i kompjuterska fizika i Opšta fizika. Po najnovijoj akreditaciji osnovne studije traju četiri, a master studije jednu godinu.

Detaljnije informacije o studijskom programu i nastavnim planovima možete pogledati na sajtu Fizičkog fakulteta i sajtu Instituta za meteorologiju. A šta smo o studiranju meteorologije saznali iz ličnog studentskog iskustva, pročitajte u tekstu koji sledi. 🙂

Šta je to dobro na Meteorologiji?


Za Fizički fakultet, a naročito za smer Meteorologija, uglavnom se opredeljuje prilično mali broj ljudi – što se može smatrati i pozitivnom stranom studiranja jer manja gužva omogućava bolju komunikaciju među studentima, ali i odličnu saradnju sa svim profesorima, koji su, kako saznajemo, uvek radi da studentima maksimalno izađu u susret.

Budući meteorolozi suočavaju se sa vrlo obimnim gradivom, svaki predmet se sastoji iz predavanja i vežbi, koje se uglavnom odnose na računske zadatke, a na kasnijim godinama dosta pažnje se posvećuje i programiranju. Ipak, olakšavajuća okolnost i dobra strana je što je gradivo, za one koji vole ovu oblast, izuzetno interesantno. Iako nismo kompetentni da sudimo, dinamika i mikrofizika oblaka, atmosferska turbulencija i vazduhoplovna meteorologija zaista zvuče kao predmeti u okviru kojih bi se moglo čuti dosta toga zanimljivog. 🙂 Kao i na drugim fakultetima, obaveznost dolaska na predavanja zavisi od profesora, ali je prisustvo laboratorijskim vežbama nešto što studenti na ovom smeru moraju da ispoštuju.

Deo fakulteta je i Studentski parlament, čijim se predstavnicima studenti uvek mogu obratiti u slučaju postojanja bilo kakvih problema. Savez studenata Fizičkog fakulteta neguje aktivnosti koje studiranje čine još zanimljivijim – pored organizacije žurki na nivou fakulteta, svake godine organizuje se i tzv. Primatijada. Reč je o naučno-sportskom takmičenju studenata prirodnih nauka, gde se zainteresovani mogu takmičiti u šest naučnih disciplina: hemiji, fizici, matematici, informatici, biologiji i geografiji, te u isto toliko sportskih oblasti: fudbalu, košarci, rukometu, odbojci, stonom tenisu i šahu. Pored toga se, naravno, mogu lepo zabaviti i družiti sa kolegama – a svake godine za ovo takmičenje prijavi se preko 2.000 studenata.

Šta na Meteorologiji i nije tako sjajno?


Zamerka na gradivo koje obrađuju meteorolozi odnosi se pre svega na njegov raspored, koji, makar u prve dve godine fakulteta, i nije baš “najsrećniji”. Studenti mogu očekivati poteškoće u savladavanju gradiva i ako nemaju dobru osnovu iz matematike i fizike, koja je ovde uglavnom prilično poželjna. Iako se na svakom kursu kreće ispočetka, a profesori su na predavanjima dosta temeljni, za bavljenje meteorologijom (pogotovo u naučno-istraživačkom smislu) neophodno je da dobro poznajete fizičke zakone, ali i da baratate poznavanjem diferencijalnih jednačina, matematičke i kompleksne analize.

Što se tiče literature, za meteorologe je najveći problem bila literatura iz matematike, ali su se studenti ove godine upustili u rešavanje ovog problema. Ostala literatura je prilično dobro usklađena i sa predavanjima i sa ispitom.

Ono što bi se moglo zameriti ovom studijskom programu jeste nedostatak praksi, odnosno praktične nastave, koja bi studentima ovog (i ne samo ovog) fakulteta i smera sigurno bila od velikog značaja. U toku celog studiranja studentima se trenutno nudi  samo jedna praksa u drugoj godini, koju profesori organizuju na Kopaoniku, a koja se tiče meteoroloških merenja.

Kuda vode putevi diplomiranog meteorologa?


Kao diplomirani meteorolog posao možete da potražite u Hidrometeorološkom zavodu (kao prognostičar, sinoptičar, klimatolog, u delu za agrometeorologiju…), ali i na aerodromima. Takođe, postoji i mogućnost da ostanete na Institutu za meteorologiju i bavite se naučnim radom i pedagoškim radom, odnosno predavanjem, modeliranjem atmosfere i sl.


Veliko hvala Milici Tošić, studentkinji treće godine, koja je podelila sa nama svoja iskustva studiranja meteorologije. Ako i vi želite da budućim brucošima otkrijete čari i teškoće studiranja na vašem fakultetu/smeru, pišite nam na e-mail adresu redakcija.outloud@gmail.com!