Voleo sam te

Voleo sam te, jednom,
Kada je mirisala lipa
U dvorištu nadomak grada.
U kući
Gde si umela da se izgubiš za svet
I u mojim grudima sakriješ oči
Da ih niko ne nađe.
Voleo sam te, jednom,
U ranu jesen kad su mirisale dunje
I one jedne godine
U miholjsko leto
Kada si nosila duge šarene suknje
I puštala kosu da raste.
Voleo sam te, jednom,
U doba rata,
Kada sam bio vojnik
I čekao te kao najdraže pismo.
Voleo sam te, jednom,
Kada je pao sneg
I brojao u njemu
Koliko je tvojih koraka
Od kapije do ulaznih vrata
Potrebno za moju sreću –
Dvadeset i pet.
Voleo sam te, jednom,
Kao što suncokret voli dan,
Voleo sam te, jednom,
Mila,
I zato sad život bez tebe u toj kući
Provodim sasvim sam.


Izvor fotografije: pinterest.com


Lidija retko kada govori o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. Obožava da se grli i da ljude oko sebe čini srećnima, na ovaj ili onaj način. U njenoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, voli, piše, peva i pleše.