Pređeš Dunav i već si tamo – korak bliže paklu.

Nije da smo mi Banaćani suviše fini, sofisticirani i suficitirani u odnosu na našu južniju braću. Mi smo samo, valjda od navike, skloni da upornije tražimo lepotu oko sebe. Neko me je jednom upitao: Primećuješ li kako su najdisciplinovaniji narodi oni koji naseljavaju najsevernije krajeve? Istina, kažem. Jug je uvek bio simbol divljine…

Nije stvar u ravnici. Volimo mi brda. Nekako nas fasciniraju i mame; asociraju na nešto nepoznato i neistraženo – šta se krije iza ovog brda – avanturu.

Locirani smo pored nekog potoka. Da li je to potok ili kanal, ne umem da procenim. Žubori i svetluca u tihoj noći. Nadam se da će isprati sav otpad do jutra…

Na livadi kreću se neke tačke. Neke su psi, a druge – svinje. Ono crno nije pas. Vidi, vidi – vičem. Svinja na livadi. Kao da sam videla delfina. Da li su ovakvi prizori obični ili treba da izazovu ikakvu rekaciju…

Primećujem da ima puno pasa lutalica. Prepušteni su sebi i milosti ljudskoj za preživljavanje. Da li neko brine o njima? Da li iko o ikome brine ovde…?

Napušteno fudbalsko igralište i tribine koje se nadvijaju nad njim. „Svi na stadion“, poručuje grafit na kamenoj ogradi ispred igrališta. Izgleda da jedino vrane prate poruku.

Fale mi boje. Ovde  je sve u braon tonovima. I boje su posrane.

Sunce je na zatonu. Sve se nekako utišalo. Čak i vetar koji je bio nemiran čitavog dana. Razmišljam o predelima oko nas i onima koje još uvek nismo posetili. Pitam se šta je obilniji obrok za našu dušu- destinacija ili sam put. Da li je kretanje svrha puta.

Kako starim, moj vid za sagledavanje ljudskih duša se izoštrava. Duša ispunjava lice čovekovo i onda nestaju crte, nestaju granice. Primećujem, češće nego ranije, dobrotu u ljudima, iskru u njihovim očima, snove kojima su ogrnuti. Ta mala spoznaja menja mnogo. Više to nisu lica. To su hodajuće duše koje bi da polete.

Ne primećujem naglaske u izgovoru, niti ožiljke na licu, telesne nedostatke i broj bora. Duša nema deformitete; duša može biti jedino upljana, a prljavo se da oprati. Verujem u čistotu.

Želim da im viknem: Okrečite kuće! Popravite ograde! Zakrpite puteve! Pođite od svog dvorišta. Samo krenite, ne dopustite ovom sumoru da vas obezboji. Hajde, duše, pokažite svoj sjaj.

Pasionirani lenjivac istraživačkog duha. Stidljivi probijač leda. Nesuđeni psiholog, amater u pevanju i glumi. Modna kreatorka koja pozno spoznaje da čovek sam kreira svoj put. Voli pse, knjige, prirodu i intelektualne igrice. Živi u oblacima.