Zašto te ne vidim?

Mili,
Prebroj mi rane,
Modrice i ogrebotine.
Evo, gledaj ih
Stojim ogoljena pred tobom,
Jer se tebe na sebi ne stidim.

Vidi gde je pala svaka suza kad te nije bilo,
Pusti da ti govore o praznim danima
Kada se zima uvuče u kožu
Koja pod nedostajanjem puca i menja boju.

Neka ti kažu kakvi su moji kalendari
Kako ja računam vreme,
Jer moji meseci nemaju četiri nedelje
Imaju tek po nekoliko dana.

Modrice će ti govoriti o sebi
Kako su nekada bile ruže
Koje si poljupcima svuda ostavljao
Kako su bez tebe polako venule
I u bolu se na koži ucrtale
Kao fleke boje vina.

Neke će ti rane govoriti da osluškuju
Koliko mrzim naše rastanke,
I tu stanku vremena
Koja kao da nikada neće proći.

Neka ti kažu i kako me misli guše
Kada počnu da pevaju o tome
Kako takav isti kakvog te volim
Nećeš ponovo doći,
Već da će to biti neko drugi
Iza tvojih očiju.

Gde si, mili, gde?!
Tu sam.
Gde tu?
Tu, pored tebe.
Mili? Mili?!
Molim, mila?
Zašto te ne vidim?


Izvor fotografije: pinterest.com


Lidija retko kada govori o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. Obožava da se grli i da ljude oko sebe čini srećnima, na ovaj ili onaj način. U njenoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, voli, piše, peva i pleše.