Zauvek i nikad

Svuda oko mene ljudi govore kako
te nema više!
Ne dolaziš ponovo,
Neću te videti, čuti, dodirnuti…
Ne vraćaš se nikada!

Kažu, svemu je kraj,
vreme za nas je isteklo,
razdvojenost nije više privremena,
zauvek je ovog puta zauvek…
Ali ono bolno zauvek.

Zauvek odlaziš,
zauvek su nam svetovi razdvojeni,
zauvek je tvoj osmeh nestao,
zauvek je gotovo, završeno, prestalo…

Rekli su mi i da je nikada sada zaista nikada!
Jednako bolno, nikada se naši putevi
više neće ukrstiti, nikada više se nećemo
zajedno smejati dok oko nas vreme kao da stoji…

Nikada više ni govora, ni ćutanja između nas,
nikada više ni smeha, niti suza…
Nikada više priče bez kraja, ni novih uspomena
da ih upišemo u večnost…
Govore mi ljudi, sada sve to moram sama.
Da te vraćam u život, da čuvam od zaborava
i tebe, i uspomene, i razgovore, i ćutanja…
Moram sama i smeh i suze…
Moram sama da volim i želim, da se nadam,
da stvaram zvuk tvog glasa u glavi….
Moram zauvek sama to što više nikad nećemo zajedno!


Autor: Bojana Krkeljić ◊ Izvor fotografije: pinterest.com