♦ Prevod i adaptacija: Milica Stanisavljević ♦ Izvor teksta: Telegraph.co.uk ♦

Smrt je depresivno neizbežna posledica života, ali sada naučnici veruju da su možda našli malo svetla na kraju tunela. Druga po obimnosti ikad izvedena studija o iskustvima “blizu smrti” i vantelesnim iskustvima otkrila je da se zvesna svesnost može nastaviti i nakon što se mozak u potpunosti isključi.

Reč je o kontroverznoj temi koja je donedavno, bila tretirana sa rasprostranjenim skepticizmom.

Ipak, naučnici sa Univerziteta Sauthempton proveli su četiri godine ispitujući preko dve hiljade ljudi koji su doživeli kliničku smrt u 15 bolnica u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Austriji.  Oni su otkrili da je skoro 40% ljudi koji su preživeli doživelo neku vrstu “svesnosti” tokom vremena za koje su smatrani klinički mrtvim, pre nego što su njihova srca ponovo pokrenuta.

Jedan čovek se čak setio da je napustio svoje telo u potpunosti i posmatrao svoje oživljavanje iz ugla sobe.

Uprkos tome što je bio nesvestan i “mrtav” tri minuta, pedesetsedmogodišnji socijalni radnik iz Sauthemptona prepričao je aktivnosti bolničkog osoblja do detalja i opisao zvuk mašina.

“Znamo da mozak ne može da funkcioniše kad srce prestane da kuca”, kaže doktor Sem Parnija, nekadašnji naučni saradnik na Sauthempton Univerzitetu, sada saradnik na Državnom univerzitetu u Njujorku, koji je vodio istraživanje.

“Ali u ovom slučaju, svesnost se izgleda produžila i do tri minuta za vreme perioda u kom srce nije kucalo, iako se mozak obično isključi 20-30 sekundi nakon što je srce stalo.”

“Čovek je opisao sve što se desilo u sobi, ali najvažnije, čuo je dva zvuka mašine koja se oglašava u intervalima od tri minuta. Na taj način mogli smo da izmerimo koliko je dugo njegovo iskustvo trajalo.”

“Izgledao je veoma uverljivo i sve što je rekao da mu se desilo se zaista desilo.”

Od 2 060 pacijenata sa kliničkom smrću, 330 je preživelo i 140 je ispitano, od čega je 39% reklo da su doživeli neku vrstu svesnosti dok su bili oživljavani. Iako mnogi nisu mogli da se sete specifičnih detalja, neke teme su se pojavile. Na svakih pet pacijenata, jedan je rekao da je osetio neobičan osećaj mira dok je skoro jedna trećina izjavila da se vreme usporilo ili ubrzalo.

Neki su se prisetili da su videli jaku svetlost; zlatni blesak ili sijanje sunca. Drugi su se sećali osećaja straha ili davljenja, ili da su bili vučeni kroz duboku vodu. Trinaest procenata je izjavilo da su se osećali odvojenim od svojih tela, a isti broj je rekao da su njihova čula bila pojačana.

Doktor Parnija veruje da mnogo više ljudi može imati određena iskustva ako su na samrti, ali da lekovi i sedativi koji se koriste u procesu oživljavanja mogu da ih spreče da se tih iskustava sete.

“Procene sugerišu da su milioni ljudi imali jasna iskustva povezana sa smrću ali naučni dokazi su u najboljem slučaju dvosmisleni.”

“Mnogi ljudi su pretpostavili da su ovo bile halucinacije ili iluzije ali one deluju kao da su odgovarale stvarnim događajima.”

“Takođe, veći broj ljudi može imati jasna iskustva pri umiranju, ali ih se ne mogu setiti zbog posledica koje povrede mozga i sedativi ostavljaju na memorijska kola.”

“Ova iskustva opravdavaju dalja istraživanja.”

Doktor Dejvid Vajld, psiholog istraživač na Univerzitetu Notingem Trent, trenutno sastavlja podatke o vantelesnim iskustvima u pokušaju da otkrije obrazac koji povezuje svaku epizodu. On se nada da će najnovije istraživanje ohrabriti nove studije na ovu kontroverznu temu.

“Mnoge studije daju retrospektivu za poslednjih 10 ili 20 godina, ali su istraživači izašli u potragu za primerima i koristili veoma veliki uzorak, što njihovom radu daje dosta validnosti.”

“Postoje neki veoma dobri dokazi da se ova iskustva zaista dešavaju nakon što ljudi dožive kliničku smrt.”

“Ne znamo šta se dešava. Još uvek smo u mraku na temu toga šta se dešava kada umreš i nadamo se da će ova studija pomoći da se naučni objektiv uperi na tu temu.”

Studija je objavljena u časopisu Resuscitation.

Doktor Džeri Nolan, glavni i odgovorni urednik u časopisu, izjavio je: “Doktoru Parniji i njegovim kolegama treba čestitati na upotpunjavanju ove fascinantne studije koja će otvoriti vrata obimnijim istraživanjima o tome šta se dešava kad umremo.”

Piskaralo uvek željno čipsa, vina, trilera i društvenih igara. Bacila u vodu tri godine ekonomije da bi zaplivala u vodama pisanja, studiranja španskog, i življenja, generalno. Nije se pokajala. Neće reći koliko ima godina, jer i kad kaže – niko joj ne veruje.